POLOVINA teritorije Mađarske, istočna Slavonija i cela Vojvodina biće prekrivene vodenom površinom, a ako Jadransko more duboko prodre u kopno Italije dolinom reke Po, Venecija će prestati da postoji, dok će Crno more duboko, dolinom Dunava prodreti u Rumuniju i Bugarsku.

Pod vodom će biti polovina Velike Britanije i najveći deo severne Evrope: cela Danska i Holandija, veliki deo Nemačke i Finske, južni deo Švedske. Ovako bi prema pisanju američkog naučnika Lorena Vilijamsa (knjiga "Stop globalnom zagrevanju") mogla da izgleda buduća karta Evrope, ukoliko se, u narednih 200 godina nastavi trend globalnog otopljavanja, kada više ne bude leda na Zemlji i nivo svetskog mora poraste za 100 metara. Iako se ove pretpostavke odnose na krajnji trenutak dugoročnih posledica globalnog otopljavanja, dr Miroslav Starčević, naš priznati geofizičar i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, za "Novosti" otkriva:

- Čovečanstvo se u ovom trenutku nalazi na polovini ciklusa između dva ledena doba i dugoročno gledano mi polako idemo ka novom zahlađenju koje će trajati oko 15.000 godina, do dostizanja najnižih prosečnih temperatura kada će led okovati Zemlju, kao što se to u njenoj prošlosti dešavalo nebrojeno puta. Poslednjih dvadesetak godina koliko traje nešto jače otopljavanje, samo je jedan kratak "izlet" koji će neminovno proći.

Prema njegovim rečima, postoje izveštaji o dramatičnom otopljavanju u polarnim regionima, koji se zagrevaju brže nego planeta u celini. Prof. dr Starčević objašnjava:

- U oblasti Severnog pola, koji pokriva površinu veličine SAD, količina leda smanjila se za šest odsto u periodu od 1978. do 1996. godine. U tom području, svake godine izgubi se leda u površini od oko 34.000 kilometara kvadratnih, što je približno veličina Holandije.

Navodeći podatke američkog "Vorldvoč instituta", naš sagovornik kaže da je konstatovano naglo smanjivanje debljine leda od 3,1 metar do 1,8 metara u poslednjih 30 godina, podsećajući da na Severnom polu nema kopna, već led pluta na morskoj površini. On podseća da postoje i proračuni po kojima sa Antarktika svake godine nestane oko 150 kubnih kilometara ledene mase.

- Predviđa se da, ako se nastavi otapanje ovakvim tempom, na Severnom polu neće više biti leda oko 2080. godine. Pojedini naučnici, pak, ove pretpostavke smatraju preteranim, tvrdeći da se led na Antarktiku ne topi tako brzo i da ima regiona gde se njegova količina čak i povećava - nastavlja profesor Starčević.

On tvrdi da se zbog topljenja leda u oblasti Severnog pola, pojavljuju i neke nove pozitivne mogućnosti:

- Severoistočni prolaz na krajnjem severu Sibira postaće uskoro dostupan za komercijalnu upotrebu, jer će zbog nedostatka leda veliki brodovi moći tokom cele godine da plove kraćim rutama. Tako bi brodovi koji idu iz Nemačke za Japan mogli da koriste prolaz pored sibirske obale, čime će skratiti put od sadašnjih 20.000 na 13.000 kilometara. Pošto taj prolaz pripada ruskim teritorijalnim vodama, Rusija će dobijati velike prihode od taksi za korišćenje prolaza.

Miroslav Starčević ne krije da naročito zabrinjava i podatak da se na Grenlandu, gde se nalazi oko osam odsto ukupnog leda na Zemlji, na njegovom južnom i istočnom obodu debljina leda od 1993. godine smanjuje za oko jedan metar godišnje.

- Na Južnom polu, gde se nalazi oko 91 odsto ukupnog leda planete, led je debeo prosečno oko 2,3 km i tu je evidentno konstantno odvajanje ledenih gromada od kontinenata. Te ledene gromade slobodno plutaju prema severu i neke od njih su veličine više stotina, pa i hiljada kvadratnih kilometara - ukazuje naš stručnjak.

On navodi da se u prostorima van polova led nalazi u lednicima na visokim planinama i upozorava:

- Ti lednici se takođe veoma brzo otapaju i predviđa se da će do 2050. godine potpuno nestati četvrtina postojećih lednika, a do 2100. godine čak jedna polovina. Preostaće samo lednici na Aljasci, u Patagoniji i na Himalajima.

Globalno topljenje lednika i leda na polovima, kako kaže naš sagovornik, dovodi do porasta nivoa mora, što je od posebnog značaja zbog činjenice da oko 60 odsto svetske populacije živi na obalama mora i okeana. Zato zaključuje porukom:

- U poslednjih 100 godina nivo svetskih mora i okeana podignut je oko 10-15 centimetara. Ali, bez obzira na ove dramatične podatke, ne treba paničiti, jer se ti procesi odvijaju sporo, pa će se i čovek prilagođavati novonastalim okolnostima.

KRUŽNI CIKLUS

PROF. dr Miroslav Starčević kaže da efekat smanjivanja količine leda na planeti dovodi do zatvorenog kružnog ciklusa koji se ogleda u ubrzavanju procesa na sledeći način: polarni led reflektuje veliku količinu Sunčevog zračenja nazad u svemir, pa Zemlja ostaje hladna.

- Kada se smanji količina leda, reflektovanje je smanjeno i Zemlja se sve više zagreva, što dovodi do još jačeg topljenja leda i ulazi se u kružni ciklus kojim se proces ubrzava. Takođe, led koji se topi na Severnom polu dovodi hladnu vodu u severni Atlantik, dolazi do poremećaja dotoka tople Golfske struje u severne delove Evrope, što može dramatično promeniti klimatske uslove u tom delu sveta - priča prof. Starčević.

Prema njegovim rečima, topljenje i nestajanje lednika na kontinentima imaće dvojaki efekat: tamo gde je danas lednik izvor slatke vode za milione stanovnika, njegovim nestajanjem doći će do neminovne žeđi, a u predelima Himalaja, naglo otopljavanje lednika dovešće do velikih poplava i regionalnih klimatskih promena. U Srbiji se kao efekat opšteg otopljavanja može javiti pojačani kontrast između leta i zime: leta bi bila sve toplija sa pojavama jakog olujnog nevremena, a zime kratke i oštrije s puno snežnih padavina.

Buduće mape

Potopili sami sebe

Pozajmljeni text: Od stalnog dopisnika: PARIZ

PROSEČNA temperatura na Zemlji će u sledećih sto godina možda porasti i do šest stepeni, dok će se nivo okeana može podići i za pola metra, zašta je 90 odsto odgovoran čovek, zaključili su naučnici Međuvladine grupe eksperata za evoluciju klime (GIEC) u svom izveštaju objavljenom u petak posle jednonedeljnog većanja u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija za nauku, obrazovanje i kulturu u Parizu. Ne piše nam se, dakle, ništa dobro.

Dve i po hiljade naučnika iz 130 zemalja predviđaju klimatske poremećaje, topljenje ledova i jake kiše, ali istovremeno i velike suše, kao i vetrove snažnog inteziteta. Sve to, rezultat je nerezonskog ponašanja ljudi u poslednjih pedeset godina. Stručnjaci su i do sada objavljivali izveštaje o opasnosti od pregrevanja planete, ali ovaj je najprecizniji, napesimističkiji i s najviše procenata utvrđuje ulogu čoveka u klimatskim poremećajima na planeti. Prethodni izveštaj od pre šest godina ulogu čoveka u pregrevanju bio je sveo samo na 66 posto.

U izveštaju na dvadeset strana se ističe moguć porast temperature do kraja veka u širokom spektru od 1,1 do 6,4 stepena Celzijusa, ali s realnom ogradom od 1,8 do 4 stepena. Ponuđene različite vrednosti zavise od budućeg ponašanja čoveka i količine gasova koji se budu širili u atmosferi. Primera radi, mnogi eskperti, uključujući one iz EU ili udruženja za zaštitu čovekove okoline, smatraju da će planeta Zemlja s povećanjem prosečne temperature od dva stepena imati velikih teškoća da se prilagodi na klimatske promene.

Stručnjaci UN koji su se okupili u Parizu predviđaju i, na primer, u najgorem scenariju, da svi ledeni bregovi u Arktiku jednostavno nestanu do 2100. godine. Nivo mora bi, tako, mogao da poraste od 18 do 59 santimetara, i to ne računajući moguće topljenje ledova Grenlanda.

Eksperti se nadaju da će ovako iznetim alarmantnim podacima uticati na predstavnike vlada da smanje emitovanje industrijskih gasova u atmosferu. SAD još nisu potpisale protokol iz Kjotoa, kojim se države obavezuju da će između 2008. i 2012. godine za pet odsto smanjiti emisiju gasova u odnosu na 1990. godinu. Planeta je, očigledno, toliko u opasnosti da je francuski predsednik Žak Širak u petak, na jednom drugom ekološkom okupljanju na visokom nivou u Parizu, pozvao na "revoluciju u svesti čoveka" s ciljem da se svet zaštiti od ekstremnih klimatskih promena. Ističući da je krajnje vreme da se reaguje, Širak je na otvaranju Konferencije za ekološko upravljanje u svetu predložio da se stvori Organizacija Ujedinjenih nacija za okolinu (UNE), kao i da se formira "svetska vlada za očuvanje čovekove okoline".

Svaka godina toplija

POREĐENJA radi, u prošlom, 20. veku temperatura je prosečno porasla za samo 0,7 stepeni, i posledice se već osećaju. Od kako se statstički meri i prati temperatura na zemlji, od 1850. godine do danas, deset najtoplijih godina bile su one posle 1994. godine.

Nestaju hrana i voda

DRUGE radne grupe GIEC-a ove godine će takođe izneti svoje podatke, koje se tiču direktnih posledica klimatskih promena. Neki od ovih podataka predviđaju da bi, tako, dvesta do sedamsto miliona stanovnika naše planete mogli do kraja veka da budu pogođeni dodatnom nestašicom hrane, dok bi nedostatak vode pogodio između milijardu i sto miliona i tri milijarde i dvesta miliona Zemljana.

Nije rupa na planeti

AMERIKA ovih dana s negodovanjem reaguje na kritike, koje su na račun sveta, ali ponajviše i na njenu adresu uputili članovi britanske vlade s jedne, i Al Gor, nekadašnji potpredsednik i protivkandidat Džordža Buša u predsedničkoj trci 2000.godine, s druge strane.

Optužba glasi: ako se čovečanstvo i naročito najveći zagađivači ne opamete - planeta će stradati. Britanci su poručili da će ignorisanje globalnog zagrevanja uništiti svetsku privredu, ukoliko se odmah ne preduzmu hitne mere.

Kabinet Tonija Blera upozorava da u slučaju da se i dalje sedi skrštenih ruku, rast nivoa mora i intenzivnije suše i poplave, mogle bi za posledicu da imaju masovni egzodus: do sredine ovog veka, 200 miliona ljudi, biće možda prisiljeno da napusti svoje domove!

Dokumentarac Ala Gora, koji se, pod nazivom “Neprijatna istina”, u inostranim bioskopima pojavio 12. oktobra, poručuje da čovečanstvo sedi na tempiranoj bombi, a ima najviše deset godina da je demontira. Posle će biti kasno.

Sjedinjene Države i Australija, jedine su industrijalizovane države, koje su odbile da ratifikuju Sporazum iz Kjota, potpisan 1997.godine. Po ovom dogovoru, razvijene zemlje, obavezale su se da smanje emisiju ugljen-dioksida, gasa koji se smatra glavnim krivcem za globalno zagrevanje. SAD, ubedljivo najveći zagađivač na svetu, nisu potpisale ovaj protokol UN da ne bi zatvorile “slavinu” svog privrednog profita.

Predstavnici Bele kuće, odgovaraju na tvrdnje iz izveštaja britanske vlade tako što se brane isticanjem da SAD preduzimaju konkretne mere zaštite životne sredine. Portparol bele kuće Toni Snou komentariše taj dokument i ističe da je “Buš, suprotno stereotipima, aktivno uključen u borbu protiv klimatskih promena, a biće to i ubuduće.”

Predsednik Saveta Bele kuće za kvalitet životne sredine Džejms Konoton, burno je reagovao na kritiku:

- Apsurdna je pomisao da države ne preduzimaju ništa. U rešavanje ovog važnog problema, ulažu se stotine milijardi dolara, a u narednim decenijama biće investirano i više.

Američki državni podsekretar za globalna pitanja, Pola Dobrijanski, iznela je podatak da su SAD, tokom poslednjih pet godina, uložile više od 20 milijardi dolara u istraživanja i razvoj ekološki prihvatljive tehnologije.

Istovremeno, dve američke federalne agencije istražuju da li vlada predsednika Džordža Buša sprečava državne naučnike da otvoreno govore o pregrevanju Zemlje i da li cenzuriše njihova istraživanja i upozorenja.

Sve u svemu, ne bi se reklo da ljudi ozbiljno uzimaju onu zastrašujuću rupu o ozonskom omotaču zemlje. Rupa očigledno nije u planeti, nego u glavama onih koji od profita ne vide dolazeću ekološku katastrofu.

Gorova poruka

FILM koji potpisuje Al Gor, nije njegov prvi ekološki angažman otkako je, pre šest godina, izgubio trku za predsedničku fotelju. On se odavno bavi izučavanjem dramatičnih posledica globalnog zagrevanja.

Njegova poruka glasi: “Ne možemo sebi da dopuštamo da tretiramo globalno zagrevanje kao političku temu - ono je, u stvari, najveće moralno i životno iskušenje za sve stanovnike ove planete”.

U pomoć, planeta gori!

SAMO u poslednjih 100 godina globalna temperatura zemlje porasla je oko 0,5 stepeni Celzijusovih, a prosečna temperatura tla našeg kontinenta dostigla je 11,2 stepena, što je najviša cifra od 1880. godine, od kada se sistematski beleže temperature. Nekoliko godina unazad, samo u Francuskoj temperature su porasle od 5 do 7 stepeni. U Švajcarskoj je ovo najtoplije leto u poslednja dva i po veka. Junske i julske vreline, prosek 34,8 stepeni, Rim nije imao od 1787. godine.

U Poljskoj, gde su vrućine izazvale ogromne nestašice vode, parlament je održao specijalnu misu, na kojoj su se poslanici molili da padne kiša! Uobičajena slika, koja ovih dana kruži svetskim agencijama, jeste redovno tuširanje životinja u zoo-vrtovima širom Evrope. Globalno zagrevanje preti da u potpunosti promeni ne samo čovekov, nego i biljni i životinjski svet.

Prof. dr Stevan Koički, potpredsednik SANU, podseća na Milankovićeve "Kanone osunčavanja", kao osnovu kosmičke klimatologije:
- Ako je toplota kontrolni mehanizam za ljudski svet, klima je kontrolni mehanizam za celu planetu. Pred našim očima klima se najdramatičnije menja, baš onako kako je u svojim "ciklusima" predvideo Milutin Milanković: sudbine ljude povezane su - uslovljene Sunčevim zračenjem.

Sudeći po sve alarmantnijim upozorenjima naučnika iz celog sveta, naša budućnost sa sve upornijom "užarenom loptom" je - neizvesna. Salemul Kuk, direktor programa promene klime na Međunarodnom institutu za životnu sredinu i razvoj, uzroke globalnog zagrevanja pripisuje efektu "staklene bašte". Glavni krivac za to je sam čovek. Rezultatima svojih istraživanja to je potvrdio i Piter Stot iz Hedli centra za klimatsko predviđanje i istraživanje u Velikoj Britaniji. On ukazuje da je ljudska aktivnost (puštanje ugljen-dioksida sagorevanjem uglja, ili gasova automobila i raznih postrojenja), dovela do povećanja atmosferskih koncentracija gasova ("staklene bašte") i tako više nego udvostručila rizik od "izbijanja" rekordno visokih temperatura tokom letnjih perioda. Epilog je jasan: Evropa, ali i cela planeta zagrevaju se brže od globalnog proseka. Pretpostavlja se da bi već do 2050. godine moglo da dođe do topljenja tri četvrtine glečera u švajcarskim Alpima. Dejvid Vajner, stručnjak za klimu britanskog univerziteta "Ist Anglija", tvdi da će veliki broj turista vode Sredozemlja, zbog pregrejanosti, zameniti "blagodetima" Irske, severne Francuske, Baltika ili južne Skandinavije.

Osim raznih meteoroloških promena, globalno zagrevanje uzrokuje i podizanje nivoa mora. Nije isključeno da bi najveći deo Floride, zajedno s milionskim gradom Majamijem, već 2100. godine, bio potpuno poplavljen. Satelitski snimci Programa za prirodnu sredinu (UNEP), ukazuju da porast broja stanovnika i njihova želja da promene prirodu, potpuno menjaju izgled pojedinih oblasti.

- Posledice su već vidljive u pojedinim delovima SAD: nivo jezera Meada, u blizini Las Vegasa, povećanjem broja stanovništva ovog grada i "novogradnjom", u periodu od 2000. do 2003. godine, opao je za čitavih 18 metara! Povišene temperature povećale su i toplotni sadržaj okeana, uzrokujući njegovo širenje. Očekuje se rast nivoa mora od 15 do 92 cm, a statistike pokazuju da se na svaka 0,3 metra porasta nivoa mora u proseku izgubi od 15 do 30 metara plaže - poručuju stručnjaci Uneskovog komiteta "Čovek i biosfera".

Vrelina je uzela danak i u svetskoj flori i fauni: nestala je mikroskopska alga koja koralu daje boju i hranu, životinje se sele u hladnije krajeve, biljke cvetaju šest dana ranije, a sa promenom boje lista kasne čak pet dana, dok zbog toplijih jeseni komarci devet dana duže čekaju na ulazak u zimski san. Ova vrsta insekata s određenim vrstama ptica iz matične Afrike ili Azije sada u seobi menja pravac kretanja, noseći jako opasan "virus zapadnog Nila", koji bi mogao da se proširi na Evropu i SAD.

Nimalo bolja situacija nije ni u našoj zemlji: za poslednjih 50 godina u Srbiji je došlo do znatnog porasta letnjih temperatura i opadanja zimskih. Dr Vladan Ducić, profesor nauke, o klimi Geografskog fakulteta u Beogradu navodi da je na globalnom nivou porast temperature u poslednjih vek i po oko 0,7 stepeni. Interesantno je, kaže on, da se na jugoistoku Srbije umesto očekivanog porasta javio pad temperatura, što je poslednjih godina karakteristično i za pojedine delove Balkana (Bugarska i severna Grčka).

Ako je utešno, u Srbiji je porast temperature ipak dvostruko manji nego u zapadnoj Evropi. Ducić podseća da podaci pokazuju da brojka koja pokazuje temperaturnu razliku za poslednjih pola veka u našoj zemlji iznosi približno 0,5 do 0,6 stepeni Celzijusa, što opet isključuje Beograd, koji evidentno za veće zagrevanje trpi urbani uticaj preko betona i mnogih vrsta zagađenja.

Topi se Kilimandžaro

* Površina jezera Čad od suše se sa 25.000 kilometara kvadratnih, iz 1963. godine, 
   danas smanjila na 1.350
* Glečeri na Himalajima godišnje se povlače prosečno za 15 metara
* Led na čuvenoj planini Kilimandžaro mogao bi da nesrane već 2020. godine
* Na Grenlandu debljina leda na visini od 2.000 m topi se brzinom od 0,6 centimetara 
   godišnje, a na manjim visinama brojka dostigne i tri metra

Opasno sunčanje

VISOKE temperature i uvek prisutna želja za izlaganjem suncu, u poslednjij deceniji uzrokovale su veliki broj novoustanovljenih vrsta malignih melanoma i različitih tipova raka kože, od kojih u svetu u toku samo jedne godine umre 60.000 ljudi, a u Srbiji oboli u proseku oko 3.000 stanovnika. - Maligni melanom najteži je oblik tumora kože koji se vrlo teško leči, i godišnje mu u Srbiji podlegne 462 ljudi. Najčešće je prisutan u populaciji od 20 do 30 godina, češći je kod žena nego kod muškaraca, što opet nije pravilo, i sa sobom može doneti i mnoge druge posledice - objašnjava prof. dr Radan Džodić, jedan od najpriznatijih stručnjaka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Srbija kuva, planeta ključa

GLOBALNO otopljenje i dalje žestoko preti Zemlji, ali je utisak da ga do sada nismo dovoljno ozbiljno shvatili. Kako kažu stručnjaci, deset poslednjih godina 20. veka spada u najtopliju dekadu od kada je počelo instrumentalno merenje meteoroloških vrednosti. Kako nam je objasnila magistar Verica Gburčik, trend otopljenja je i dalje prisutan i posebno su uočljive njegove posledice.
- Među očigledne ekstremne događaje lako je izdvojiti uragane na Atlantiku i Pacifiku, koji su bili i brojniji i snažniji nego ranije - kaže Gburčik. - Međutim, prisutni su i drugi ekstremi, recimo jesenje poplave u Evropi i azijskim zemljama, ali i suše u Africi i Južnoj Americi. Planetom sada dominiraju ekstremi. Kao drugu posledicu Gburčik izdvaja delovanje ovih promena na živi svet. Dok broj žrtava uragana i poplava rapidno raste, sa druge strane, neke životinjske vrste počinju da se prilagođavaju. Tako, insekti i neki mikroorganizmi počinju da se sele ka severu, prema hladnijim krajevima. Izvesno je da će komarci i glodari na ovo područje doneti oboljenja tipična za afričke zemlje, za koje naši organizmi nisu prilagođeni.
- Tako se pojavljuju malarija, doduše ne još u oblicima epidemije, denga groznica, kao i širenje krpelja i bolesti koje oni prenose - dodaje Gburčik. - Svima njima odgovara toplija klima. Sa druge strane, zagrevaju se i tlo i voda, pa će se prenosioci širiti i u tim sredinama. Zbog vode, posebno tamo gde se nedovoljno kontroliše, širiće se pojava salmoneloza i drugih crevnih oboljenja. Gburčik izdvaja i posledice čiji porast je bio posebno vidljiv tokom poslednje dve godine, a to su toplotni udari, kancer kože i katarakte oka zbog pojačanog zračenja. Takođe, Gburčik skreće pažnju i na povećan broj trovanja takozvanim prizemnim ozonom, posebno u urbanim sredinama gde su naročito razvijeni saobraćaj i industrija. Nažalost, dramatične podatke dobili smo i od Tihomira Popovića, šefa Odseka za praćenje kvaliteta stanja vazduha i promene klime iz Agencije za zaštitu životne srednike Republike Srbije.
- Proces nekontrolisanog emitovanja zagađivača atmosfere i dalje traje, pa se tako pojačanje prirodnog efekta staklene bašte nastavlja - kaže Popović. - Prema poslednjim podacima Svetske meteorološke organizacije, 2005. godina je četvrta najtoplija godina od kada postoje instrumentarna merenja 1861. godine. Kako kaže Popović, u periodu od nove godine do 20 januara je, statistički gledano, najhladnije doba godine. Međutim, u dosadašnjem periodu mi to gotovo da nismo osetili, jer su maksimalne temperature nešto iznad nule, dok se minimalne neznatno spuštaju ispod.
- Subjektivno, ovakvo vreme mnogima prija - objašnjava Popović. - Međutim, da smo sad u julu mesecu, ovakvo odstupanje odgovaralo bi vrućinama od 34 do 37 stepeni. Iz iskustva znamo da, kada teperatura pređe 31 ili 32 stepena populacija već reaguje i pita "šta je s ovim vremenom".

Popović iznosti i veoma zabrinjavajuća predviđanja naučnika, pa tako izdvaja prognozu kolega iz Holandije koji tvrde da će do kraja ovog veka, ako se započeti trendovi nastave, od Sredozemlja do Baltika izumreti oko polovine biljnih i životinjskih vrsta.
- Oni neće moći da se prilagode novim klimatskim uslovima onom brzinom kojom će se menjati klima - dodaje Popović. - U "blažoj" varijanti, do kraja veka Beograd će imati klimu kao Atina, a Švedska kao danas Francuska. U svetskim okvirima već se uveliko uviđa da je problem globalnog otopljenja jedan od ključnih problema koji će u ovom veku mučiti ceo svet. Parametre na kojima je uočljiv porast temperatura u Srbiji predočio nam je Dragan Jovanović, pomoćnik direktora za Sektor meteorologije Republičkog hidrometeorološkog zavoda. On podseća da meteorolozi formiraju takozvane klimatske normale kroz analizu promena u tridesetogodišnjem periodu. Tako su u tabeli priloženi porasti srednjih dnevnih temperatura u Srbiji tako što je jedna normala obuhvatala period od 1961 do 1990. godine, dok druga podrazumeva vreme od 1971. do 2000. godine. Iako se ova dva perioda razlikuju samo u jednoj deceniji, srednja temeperatura je drastično porasla, u nekim mestima čak i više od jednog stepena.

Suša u dolini Morave

U NAŠOJ zemlji se ovaj problem tretira nedovoljno ozbiljno. Kako kaže Popović, bogate zemlje su svoju strategiju upodobile onom što mogu da očekuju, dok mi trenutno imamo toliko mnogo životnih problema, da globalnom zagrevanju ne stižemo da poklonimo pažnju.
- Predviđeno je da ćemo imati velike probleme - nastavlja Popović. - Za samo 20-30 godina moglo bi da se desi da u slivu Velike Morave imamo od 30 do 40 odsto manje padavina nego sad. Istovremeno, na severu naše zemlje će se za narednih od tri do pet decenija desiti da imamo više padavina na godišnjem nivou, ali će zauzvrat leta biti sušna. Navodnjavanje će biti više nego neophodno.

Tri puta mere

ANALIZA srednjih dnevnih temperatura i njihovog porasta u Srbiji posebno je interesantna gledana kroz večernje temperature. Kako nam je objasnio Dragan Jovanović, na mernim stanicama temperature se mere u sedam sati ujutru, u 14 časova, i u 21 sat uveče. Jutarnja i maksimalna temperatura se nisu značajno promenile, ali je zato očigledan porast večernjih temperatura, i on utiče na povećanje dnevnog proseka.