Са нешто више од годину дана Норбет је научио писмо, са три је научио да чита, а са пет је комуницирао на грчком и латинском. Био је толико удубљен у студије да му је са осам година дијагностикована тешка кратковидост и доктор му је наредио да не чита шест месеци како не би погоршао своје стање. Са десет година примљен је у гимназију, где је дипломирао 1906. године са само дванаест година. Исте године уписао се на Универзитет и после три године стекао диплому математичара. Страствен за биологију, уписао је специјализацију из зоологије на Универзитету Харвард 1906. године, али је схватио да није баш добар у мануелним вештинама и вратио се проучавању свог омиљеног предмета.

Норберт је такође био веома необичан лик, скоро јединствен. Потпуно расејан у свакодневном животу, створени су многи митови о његовој личности.

Легенда каже да када се породица селила, његова жена је била веома забринута, сигурна да ће Норберт заборавити и да су се преселили и број улице нове адресе. Затим је одлучила да напише њихову нову адресу на комаду папира и натерала га да га стави у џеп. Виенер је током дана имао бриљантну идеју, претражио је џепове и нашао само папирић са својом адресом, нашкрабао је неке формуле на њему, али је, схвативши грешку, без размишљања бацио. Увече се вратио у свој стари дом и видео да је све затворено. Сетио се да се преселио, али није знао где, али је срећом срео девојку и рекао јој: „Здраво госпођице, можда ме знате, ја сам Норбет Винер. Моја породица и ја смо се данас преселили, да ли се да знамо где смо се преселили?". Девојчица је одговорила: „Да, тата, мама ме послала да те тражим“.

Ова анегдота је свакако преувеличана, али изгледа да прича има зрнце истине; барем прихвата „чудност” лика.

Другом приликом, Норберт је отишао на конференцију и паркирао свој аутомобил на великом простору. До краја конференције потпуно је заборавио не само где је паркирао, већ и модел!

Па је чекао док не одвезу сва остала кола, узевши једини који је остао

   I Z L A Z   

@ Lazar

---