Pisao sam u nekoliko navrata o zahvalnosti. Nisam govorio o korenima tog čina,. Evo sada ću vam reći deo njih.
Zahvalnost je obavezna u mojoj familiji. Ne sećam se pradede, ali se dede sećam koji je rođen 1887. Deda Mihajlo sa dugim brkovima koje je stano uvijao i održavao više nego kosu koa mu je bila stalno razbareušena. (kao i meni 😃i Đorđu ❤)
Moj deda me je naučio da se zahvaljujem svemu jer otac je često bio u uniformi i odsutan službeno.
Danas,
Zahvaljujem se svima vama, iako to ne znate., jer ne govorim glasno, svaki put kada se čujemo ali se zahvaljujem i kada se ne čujemo. Da, svima na Fejsu.
I kada me hvalite i kada me ne hvalite.
Jer kada te neko spominje, ti si predmet njegovog interesa. Saznaj!
Danas se nisam puno kretao. Samo sam otišao do Smedereva i vratio se večeras. A jutros sam sedeo i čekao. Na tren sam se ljutio što toliko čekam. U tren je zasjala lampica koja me je upozorila da se ne smem ljutiti jer to ne činim ja. To čini druga osoba, a to je njena stvar. A moja je izbor da čekam. Zahvalio sam se na opomeni i saznanju a potom je počeo da mi se odvrće film i naravno, znajući za zahvalnost, zahvalio sam se porukama koje su mi stizale, ja sam im se baš zahvaljivao jer su počela da mi stižu razna rešenja nekih spornih situacija koje u nedoumici nisam rešavao i nisma hteo da zatežem "situaciju". Veliku zahvalnost sam pokazao.
Sad se vi pitagte kome se to ja zahvaljujem? Nikada se nisam pitao.jer kada nešto ne vidiš onda i ne imenuješ nepoznati entitet i fiktivno.
Ne sećam se ni da sma dedu isto pitao a nije mi ni rekao.
Eto neko veruje i čeka u nedogled bolje sutra. Ja ne čekam ništa i nikoga. Ja razmislim, odlučim i krenem. Verujem sebi i zahvaljujem se, a sebi čestitam na poverenju koje imam u sebe, Zašto ne, pa ja ne činim sebi ništa čloše. Naprotiv.
Sada će skoro 150 godina kako znam da se u mojoj familiji više priča o zahvalnosti nego o religiji, o kojoj se skoro i ne priča.
Čudna smo ti fela.
Pre neki dan slušam razgovor sina i unuka i on tvrd neće da popusti detetu i mali počinje i da plače, a sin mu kaže da tek ako nastavi da plače, da tek tada neće popustiti - sve dok se unuk ne izvini i ne zahvali što će mu moj sin oprostiti.
Unuk je nakraju dobio oproštaj.
Eto jedna slika iz moj efamilije. A ovo vam sve govorim jer radim s troje ljudi po raznim pitanjima i upravo imamo fazu zahvalnosti.
Inače,
Zahvaljujemo se semaforu, onda i sebi što poštujemo propise, jer njima ne dovodimo životu opasnost, što smo smireni i strpljivi pa ne pretrčavamo ulicu van pešačkog prelaza. Što uredno idemo da spavamo, što imamo svaki dan da jedemo i vode da pijemo. Zahvaljujemo se svemu što nam je predhodilo jer nam je to izradilo naše životne stavove i standarde. Zahvaljujemo se eto što nam se pruža prilika da se svaki dan zahvaljujemo. A zahvaljujemo se dobrim delima.
Pošto je već kasno, ja bih vas pozdravio i zahvalio što ste pročitali ovaj tekst koji sam namenio vama.
Možda osetite moć zahvalnosti.
Sećam se bio sam baš malen kada me je deda pitao zašto mu se zahvaljujem? Ja sam razmišljao sve šta bih mu rekao, a on je počeo da mi otkačinje mnoge zahvalnosti rekavši da to ne kažem. Navodio me je na ostatak meni poznatih pojmoivia. I kada sam skoro bio razoružan, setio sama se i rekao mu:
- Deda ja ti se zahvaljujem jer te poštujem
Da, to je moja celoživotna poštapalica. Poštovanje
Hvala vam što ste ovo pročitali do kraja.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---