Смејте се, чак и када вам се дух осећа превише отрцаним да бисте се подигли, када вам се умор прилепи за кости, и када вам свет буде тежак на раменима. Насмејте се, чак и када ваше сузе прете да замуте боје живота, јер свака облина ваших усана пркоси олујама у себи. Певајте, чак и ако вам глас пуца и посустаје, јер ваша мелодија, сирова и неуглађена, је химна отпорности коју универзум жели да чује.

Поверење, чак и када преломи у вашем срцу вриште за самоодржањем, јер поверење је мост који протеже понор између очаја и наде. Вртите се, чак и када се ваш ум бори да схвати хаос, јер вртећи своју душу подучавате плесу предаје. Забавите се, чак и док смех тече иза вас као шапат неверице, јер радост напредује у побуни против конвенција. Пољубите, смело и без извињења, чак и под будним оком света — нека љубав остави свој неустрашиви траг.

Спавајте, чак и када се сенке снова назиру, јер одмор је место где се храброст окупља на тихим местима. Трчи, чак и када вам ноге дрхте, а дах тиња, јер сваки корак напред је победа над гласом који каже „Стани“.

И увек, увек се сећајте – посебно када се сећања хватају за ваше срце као трње. Мастило које је написало вашу причу је бол од изгубљеног и ватра онога што сте поднели. Без тих страница, ви сте празна плоча, тиха симфонија, строфа која чека животно перо. Оно што вас чини изузетним није одсуство бола, већ избор да устанете, да стојите на светлости другог дана са срцем напуклом, али несломљеним.

Не клоните се пред животном непредвидљивошћу, јер страх је лопов који жуди за сјајем вашег духа. Не само да преживљавате, већ се стварате у ремек-дело снаге. Битке иза вас нису ланци већ доказ ваше отпорности. Жестоки и непопустљиви, ви сте феникс сада се уздиже више од пепела који је некада желео да вас веже.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---