Сваког јутра, извршни директор велике банке на Менхетну одлазио је у угао где је увек био чистач ципела.
Седео је на столици, читао Волстрит џурнал, а чистач ципела давао је својим ципелама сјајан, сјајан изглед.
Једног јутра, чистач ципела пита генералног директора:
„Шта мислите о ситуацији на берзи?“
Директор га арогантно пита:
"Зашто сте толико заинтересовани за ову тему?"
Чистач ципела одговара:
„Имам 20 милиона долара депонованих у вашој банци и размишљам да део новца уложим у берзу.
Директор банке пита:
"Како се зовеш?"
Он одговара:
"Џон Смит Х."
Генерални директор долази у банку и пита управника Одељења за главне рачуне:
„Да ли имамо купца по имену Џон Смит Х.?“
Он одговара:
„Свакако имамо, господине! Он је изузетно цењен купац! Има 20 милиона долара на рачуну.“
Генерални директор напушта банку, прилази чистачу ципела и каже:
„Господине Смит, желео бих да вас позовем да будете наш почасни гост на састанку одбора следећег понедељка и испричате нам своју животну причу. Сигуран сам да ћемо имати много тога да научимо од вас.“
На седници одбора, извршни директор га упознаје са члановима одбора:
„Сви знамо господина Смита, који чини да наше ципеле блистају као нико други. Али господин Смит је такође наш цењени купац, са двадесет милиона долара на рачуну.
Позвао сам га да нам исприча причу о свом животу. Сигуран сам да можемо много да научимо од њега. Молим вас, господине Смит, испричајте нам своју животну причу."
Затим је господин Смит почео да прича своју причу:
„У ову земљу сам дошао пре тридесет година као млад имигрант из источне Европе и са неизговоривим именом. Брод сам оставио без пара у џепу.
Прва ствар коју сам урадио је да променим име у Смит.
Био сам гладан и исцрпљен. Почео сам да лутам у потрази за послом, али безуспешно.
Одједном сам пронашао новчић на тротоару. Купио сам јабуке.
Имао сам две опције: појести јабуке и утажити глад или покренути посао. Продао сам јабуке за 50 центи и за новац купио још јабука.
Када сам почео да скупљам доларе, успео сам да купим комплет половних четкица и лакова за ципеле и почео да чистим ципеле.
Нисам потрошио ни новчића на забаву или одећу. Купио сам само хлеб и сир да бих преживео.
Штедeо сам пени по пени и након неког времена купио сам нови сет четкица и лакова за ципеле у различитим нијансама и бојама и повећао своју клијентелу.
Живео сам као монах и штедио сваки пени. Успео сам да купим столицу да би моје муштерије могле удобно да седе док им чистим ципеле, што ми је донело више купаца.
Нисам потрошио ни новчића на животна задовољства. Стално сам штедио сваки пени.
Пре неколико година, када је колега за чишћење ципела одлучио да се повуче, већ сам уштедео довољно новца да купим његов поен, који је био боље место од мог.
Коначно, пре 3 месеца, мој брат дилер дроге је преминуо и оставио ми 20 милиона долара.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---