То је иста прича, зар не? Ухвате их, моле за опроштај, обећавају и лије сузе. Верујете им, надајући се да ће овај пут бити другачије. Али онда поново сломе ваше поверење. Ево истине: да им је заиста жао, не би поновили исту грешку.

Онима који варају и враћају се са празним извињењима...мушкарац или жена..схватите ово: тражење опроштаја није само молба за још једну шансу; то је тражење некога да понесе бол твоје издаје и да и даље стоји уз тебе. Љубав није дозвола за сламање срца. Поверење није игра.

Свака издаја уништава поверење, самопоштовање и дух. Опраштање није слабост; то је сведочанство величине њиховог срца. Али ниједно срце не заслужује поновну издају. Ако вам је стало до особе коју волите, ПРЕСТАНИТЕ са изговорима. Права љубав се огледа у делима, а не речима.

Једног дана, опроштај ће понестати; не зато што је њихова љубав избледела, већ зато што су научили да више воле себе. Не чекајте да оду. Поштуј онога који остаје после повреде. Покажите им да љубав није терет; то је благослов.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---