Želim za vama da podelim jednu priću sa interneta, jer smatram da ima predivnu poruku. Na aerodromu, među stotinama putnika koji su jurili ka svojim odredištima, stajale su majka i ćerka, čvrsto zagrljene. Bio je to trenutak u kojem vreme gubi značaj, a svet oko njih postaje nevažan.

Led za koji je ćerka imala kartu bio je najavljen. Nihov rastanak nije bio običan, obe su znale da bi mogao biti poslednji. Majka je nežno pomilovala ćerkin obraz, kao da želi da upamti svaki njegov deo.

«Želim ti dovoljno», rekla je glasom u kojem se mešala ljubav i tuga. Čerka je progutala knedlu u grlu, pokušavajući da se ne rasplače. «Mama, naš zajednički život bio je više nego dovoljno, tvoja ljubav bila mi je sve što sam ikada trebala.

Takođe ti želim dovoljno, mama». Polljubile su se, a zatem se ćerka, osvrćući se još jednom, udalila ka kapiji. Majka je ostala da stoji, gledajući za njom, dok su joj oči bile pune suza koje su odbijale da poteku.

Dok je ćerka nestajala iz vida, majka je prišla prozoru, pored kojeg je sedeo jedan čovek. Primetio je njen setan izraz, ali nije želeo da naruši njen trenutak tišine. Ipak, ona je sama progovorila, jeste li ikada morali nekome reći z Bogom, znajući da će to biti zauvek.

Čovek je pogledao u njene umorne, ali tople oči. «Da, jesam», odgovorio je iskreno. Majka je klimnula glavom, kao da je očekivala taj odgovor.

«Я sam stara, a ona živi tako daleko. Iskreno mislim da će njena sledeća poseta verovatno biti na mom sprovodu». Щutali su nekoliko trenutaka, dok su avioni uzletali i sletali.

Potom je čovek tiho upitao. «Ako smem da pitam, šta znači ono što ste je rekli, želim ti dovoljno». Majka se blago smehnula, kao da joj je drago što može podeliti taj deo sebe.

«To je želja koja se u moje porodici prenosi generacijama. Moje roditelji su je često koristili, kada nekome kažeš «želim ti dovoljno». Želiš mu život ispunjen onim što mu je potrebno, ni previše, ni pre malo.

Dovoljno da bude srećan, ali i dovoljno izazova da bi znao ceniti tu sreću». Zastala je, pogledala udaljinu i počela da recituje, gotovo šapatom. «Želim ti dovoljno sunca, da tvoй stav bude osvetljen.

Želim ti dovoljno kiše, da više ceniš sunce. Želim ti dovoljno sreće, da održi tvoй duh živim. Želim ti dovoljno bola, tako da i najmanja radost u životu postane ogromna.

Želim ti dovoljno gubitaka, da ceniš ono što imaš. Želim ti dovoljno pozdrava dobrodošlice, da lakše prebrodiš poslednje z Bogom». Čovek je slušao, osećajući težinu tih reči u srcu.

Nisu bile samo lepe, bile su istina. Majka je odjednom delovala umorno, kao da su joj sve godine odjednom stale na ramena. Mi u životu jurimo za srećom, bogatstvom, postignućima, ali na kraju, ono što nam zaista treba, jeste dovoljno.

Dovoljno ljubavi, dovoljno zdravlja, dovoljno smeha. Jer kada imamo previše, postajemo pohlebni, a kada imamo pre malo, očajavamo. Ali kada imamo dovoljno, tek tada smo u miru.

Čovek je razmišljao o njenim rečima, setio se svog života, svih trenutaka kada je želeo više, kada je osećao da nije dovoljno postigao. Ali ipak, sada slušajući ovu staru ženu, shvatio je da ima dovoljno. Dovoljno ljubavi u zagrljaju svoje porodice, dovoljno radosti u malim trenucima.

Dovoljno svega, onoga, što mu je zapravo bilo potrebno. Majka je uzdahnula, kao da je i sama pronašla utehu u sobstvenim rečima. A zatim mu pitala, mislite li da će je moj blagoslov pratiti? Čovek se osmehnuo, mislim da hoće, mislim da će ga nositi u srcu, gde goda ode.

Žena je klimnula, zadovoljna. To je sve što mogu da ju poželim. Kroz staklo posmatrala je, kako avijon uzleće, odnoseći njenu ćerku daleko, ali nije plakala.

Zato, što je je želela dovoljno. Dragi moj, dok završavam ovu priču, shvatam koliko su jednostavne reči moćne, želim ti dovoljno, tako malo, a tako značajno. U svetu u kojem stavno tragamo za više, više novca, više uspeha, više priznanja, zaboravljamo šta je zaista važno.

Zaboravljamo da nije sreća u prekomernom, već u ravnoteži. Ova priča nas podseća da se ne meri bogatstvo količinom imovine, već ljubavlju koju dajemo i primamo. Da se radost ne meri brojem osvajenih pobeda, već trenucima kada smo zahvalni, i onima kada nas život nauči da cenimo ono što imamo.

Koliko puta smo jureli kroz život, ne primećujući male stvari, sunćev zrak koji nas greje ujutru, nežan osmeh voljene osobe, zagrljaj koji traj samo nekoliko sekundi, ali ostavlja trag zaubeg. Sve su to stvari koje imaju vrednost samo ako ih prepoznamo. Zato danas, dok zatvarate ovu priću, zastanite na trenutak i pogledajte oko sebe.

Možda će vam ova misao pomoći da shvatite, da imate dovoljno. Možda ne baš sve što ste zamišljali, ali ono što vam je potrebno da budete srečni. A ako imate priliku, nekome danas recite «Želim ti dovoljno», jer te reči nisu samo blagoslov, one su podsetnik da je život vredan življenja upravo onakav kakav jeste.

I zato, dragi moji, i ja vama želim dovoljno. Podelite sa nama u komentarima šta mislite o ovoj prići, koja osećanja je u vama probudila, i šta za vas znači dovoljno. Želim vam mir i svako dobro.
Transkribovano pomoću TurboScribe.ai. Nadogradite na Neograničeno da uklonite ovu poruku.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---