А најгори део? Никада вам не кажу када изгубе интересовање. То се једноставно дешава. Једног дана се пробудиш и схватиш да се повлаче. Мање текстова. Одговори од једне речи. Сати или понекад дани пре него што одговоре. Онда одједном, више ниси приоритет. Рећи ће да су били заузети. Тај посао је био луд, узалудан, без везе. Они ће се извинити што се нису вратили, али ће се извињење осећати празним. Више као рефлекс. Мислим, они тачно знају шта раде. Али они ће то поновити следећег дана. И дан после тога. Неће вам рећи да су се предомислили. Неће рећи да више не желе оно што сте обоје имали. И то вам остаје. Не тишина. Не удаљеност. То је начин на који те остављају у мраку, надајући се да је то можда заиста посао. Или стрес. Или живот. Све док знају да су се већ одлучили. Већ су се опростили. Само не теби.
... Ех, само не теби...

   I Z L A Z   

@ Lazar

---