Жена се неће осећати безбедно ако не осећа тебе. Сигурност у вези долази од сазнања да је особа поред ње стварна, присутна и вољна да буде рањива. Када ништа не покажете, празнина која је остала за собом је испуњена сумњом и неизвесношћу. Њој је потребно ваше присуство, ваше емоције, ваша истина, а не само делови које одлучите да поделите када је то згодно.
Ако ништа не покажеш, то је као да говориш на језику који она не разуме. Тишина не говори о љубави за којом жуди, а недостатак изражавања само оставља њену неповезаност. Када се сакријете иза маске или држите своје срце закључано, она остаје да пружа руку у мрак, покушавајући да премости јаз који је превише широк да би га прешао.
Ако ништа не делите, она остаје да попуни празнине својим страховима. Непознато је место где несигурности напредују, где сумња продире и пушта корен. Она мора да чује ваше мисли, види ваше срце и разуме вашу перспективу. Без тога, веза коју делите остаје плитка и крхка, неспособна да издржи олује живота.
Ако ништа не изражавате, осећате се као да бирате удаљеност уместо интимности, самоћу уместо дружења. Она мора да осети да сте овде са њом, да сте ангажовани и да сте уложени у ову везу. Када суздржавате своја осећања и мисли, задржавате своју суштину, а без ње, веза је празна, као дом без живота у себи.
Ако се повучете, претварате се, отупите или намерно уздржите, темељ поверења почиње да се руши. Поверење се не гради на савршеним делима, већ на правим. Када одлучите да сакријете делове себе, било из страха или нелагоде, стварате зидове које је тешко срушити. У овим тренуцима она доводи у питање не само вас, већ и сигурност свега што сте поделили.
Када се повучете, осећате се као изненадна промена, повлачење због којег се осећа напуштено и збуњено. Почиње да се пита да ли је урадила нешто погрешно или је веза икада била стварна. Веза која није транспарентна је као ходање по променљивом песку - може се променити испод њених ногу без упозорења, остављајући је несигурном и изгубљеном.
Када се претварате, то није само порицање вашег правог ја, већ и порицање ње. Претварање да сте нешто што нисте ствара понор између особе коју представљате и особе која јесте. Она не може да гради поверење на лажима, чак ни на онима које сами себи говорите. Потребан си јој прави ти, сиров и несавршен, како би могла да расте заједно са тобом, манама и свим осталим.
Када отупите своја осећања или се намерно суздржите, она почиње да се осећа као да сама води ову везу. Потребно јој је ваше емоционално присуство, чак и када је тешко, чак и када је неуредно. У тим тренуцима сирове искрености се дешава права повезаност, а када одлучите да се отупите, ускраћујете јој ту интимност.
Она вам једноставно не може веровати када одлучите да суздржите. Поверење се гради у најмањим тренуцима: заједничкој тишини, отвореним разговорима и тренуцима када изаберете да останете присутни чак и када је тешко. Без тога, остаје јој сенка онога што би могло бити — однос у коме недостаје топлина истинске везе и међусобног разумевања.
Ако желите да градите заједнички живот, она мора да вас осети. Она мора да вас познаје, не само као човека који повремено дели, већ као партнера који је ту, који осећа, који комуницира и који се појављује, без обзира на све. Само тада поверење може да пусти корене, а љубав процвета у сигурном уточишту међусобне рањивости.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---