Оно мало хране и пића које је имао убрзо је понестало.

У срцу је знао да ће му смрт бити извесна ако нигде не добије воду у наредних неколико сати.

Али негде је веровао у Бога да ће се догодити неко чудо и да ће добити воду.

Онда је угледао колибу.

Није могао да верује својим очима.

Раније су га такође обмањивале фатаморгане и илузије.

Али јадник није имао избора него да верује.

На крају крајева, ово је била његова последња нада.

Преосталом снагом кренуо је према колиби.

Како се приближавао, његове наде су се повећавале, а овога пута и срећа је била на његовој страни.

Тамо је заправо била колиба.

Али зашто је ово?

Колиба је лежала пуста.

Као да нико није тумарао годинама.

Ипак, човек је ушао у колибу у нади воде.

Видевши поглед изнутра, није могао да верује својим очима.

Тамо је била инсталирана ручна пумпа.

Та особа је била испуњена новом енергијом.

Жудећи за сваком капљицом воде, почео је брзо да покреће ручну пумпу.

Али ручна пумпа је одавно пресушила.

Човек је постао обесхрабрен, осећајући да га сада нико не може спасити од смрти.

Био је исцрпљен и пао тамо.

Тада је видео флашу напуњену водом привезану за кров колибе.

Некако је потрчао према њему и спремао се да га отвори и попије…

Онда је видео папир залепљен за флашу и на њему је писало –

*"Користите ову воду да покренете ручну пумпу и не заборавите да поново напуните боцу?"*

Била је то чудна ситуација.

Особа није могла да схвати да ли треба да попије воду или да је стави у ручну пумпу и покрене.

Почела су му се постављати многа питања,

Ако пумпа не ради ни после сипања воде.

Ако је ово што је овде написано лажно.

А ко зна да ли је и вода испод земље пресушила.

Али ко зна, пумпе би могле да почну да раде.

Ко зна да ли је истина ово што је овде написано?

Није могао да разуме шта да ради?

Онда је након мало размишљања отворио флашу и дрхтавим рукама почео да сипа воду у пумпу.

Пошто је полио воду, помолио се Богу и почео да ради пумпу.

Из ручне пумпе је почела да излази један, два, три и хладна вода.

Та вода је била ништа мање од нектара.

Човек је пио воду до миле воље и живот му је оживео.

Мозак је почео да ради.

Поново је напунио флашу водом и привезао је за плафон.

Док је то радио, видео је испред себе другу стаклену флашу.

Када се отвори, унутра је лежала оловка и мапа која је показивала излаз из пустиње.

Човек се сетио руте и тамо је вратио боцу са мапом.

Након тога је напунио воду у своје флаше (које је већ имао) и кренуо одатле.

Након што је отишао мало даље, једном се осврнуо.

Онда, пошто је нешто размислио, вратио се у ту колибу,

И скиде папир залепљен на флаши напуњеној водом и поче нешто да пише на њој.

Написао је – *"Верујте ми, ова ручна пумпа ради"*

Ова прича говори о потпуном животу.

Учи нас да не треба губити наду ни у најгорим ситуацијама.

И ова прича такође учи да пре него што добијемо нешто велико, морамо да дамо нешто и са своје стране.

Као да је та особа излила сву доступну воду да отвори чесму.

Ако се види, вода у овој причи представља важне ствари у животу.

Постоје неке ствари које имају посебну вредност у нашим очима.

Ова моја порука може некоме бити знање,

Дакле љубав према некоме,

Дакле, новац за неког другог.

Шта год да је, да бисмо то добили, прво то морамо да ставимо *са наше стране* у *ручну пумпу карме*, а затим *заузврат* ти то *добијаш назад* у количини много већој од вашег *доприноса*.

Ако вас овај пост натера да мислите чак 1% онда наставите да ширите овај пост

   I Z L A Z   

@ Lazar

---