Љубав је сила која једноставно не нестаје када неко више није део вашег живота. Остаје, не као ланац који вас везује за прошлост, већ као тихи подсетник на везу коју сте некада држали. Чак и када се веза заврши или вас живот одвоји од некога кога волите, та љубав не престаје да постоји. Уместо тога, она се трансформише – постаје мекша, рефлектујућа и дубоко испреплетена са оним што јесте. Постаје део ваше приче, обликујући особу каква и даље постајете.

Једна од истина које је најтеже прихватити је да љубав не нестаје тек тако када неко више није физички присутан, било због удаљености, времена или губитка. Та љубав често нађе свој пут у мирним тренуцима, неочекивано избијајући на површину у сећањима или емоцијама. То не значи да се превише држите — то значи да је веза коју сте делили била стварна, значајна и упечатљива. Љубав, чак и када еволуира, има начин да остави свој траг.

Излечење од прошле љубави или губитка драге особе није покушај да се избрише оно што је било. Уместо тога, ради се о учењу да ту љубав носите на нов начин. Ради се о поштовању утицаја који су имали на ваш живот док сте пронашли мир у садашњости. Негирати ту љубав или покушати да је потпуно сахраниш значи порећи део себе. Љубав коју сте делили није узалудна – она је подсетник на вашу способност да бринете дубоко и да се смислено повезујете, и обликовала је ваше срце на дубоке начине.

Временом, интензитет те љубави може избледети, не зато што није била стварна, већ зато што сте научили да је носите другачије. Постаје мања тежина а више тиха снага, одраз вашег путовања и раста. Почећете да то видите не као нешто што вас кочи, већ као нешто што обогаћује ваше разумевање љубави, живота и вас самих. Исцељење не значи заборав – то значи пронаћи начин да се крене напред док се са милошћу придржавате лекција и успомена.

Ако се борите да напустите прошлу љубав или прихватите губитак драге особе, знајте ово: у реду је осетити њихово присуство у свом срцу. У реду је туговати за оним што је било, и у реду је поштовати љубав коју сте делили, чак и док идете напред. Дозволите себи да се осећате без осуђивања и верујте да ће бол временом омекшати у нешто тише, лакше за управљање.

Савет за отпуштање или прихватање губитка:

Признајте своје емоције – Дозволите себи да осетите тугу, љубав и све између без кривице или стида. Лечење почиње прихватањем онога где се емоционално налазите.

Померите фокус – Уместо да се фокусирате на одсуство, размислите о утицају који су они имали на ваш живот и успомене које ћете заувек носити са собом.

Вежбајте захвалност – Будите захвални на времену које сте имали, без обзира колико кратко. Ова перспектива може помоћи у успостављању мира.

Потражите подршку – било преко пријатеља, породице или саветника, не оклевајте да се ослоните на друге за утеху и вођство.

Будите стрпљиви са собом – Туговање и отпуштање нису линеарни процеси. Дајте себи времена и простора да се излечите на свој начин.

Фокусирајте се на раст – Искористите љубав и лекције које су вам дали да бисте постали јачи, мудрији и саосећајнији у свом животу и напредовању.

Створите ново значење – Испуните просторе које су некада заузимали новим искуствима, страстима и везама.

Љубав је дубоки учитељ, а њено присуство — чак и у губитку — подсећа нас на то шта значи бити човек. Не ради се о заборављању или кретању даље; ради се о кретању напред, ношењу те љубави са собом као извор тихе снаге и трајне милости. Не дефинише вас оно што сте изгубили, већ начин на који сте одлучили да поштујете ту љубав док настављате да растете.

Дозвољено вам је да задржите љубав док још увек правите места за нове радости. То је лепота срца које је дубоко волело — оно се никада истински не испразни; једноставно се шири.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---