Дивим се једноставности. Волим девојке које се не плаше сопствене истине. Неуредна коса, бледе усне, без шминке и коректора, а ипак могу да покажу свој најшири осмех, а да не сумњају да ли изгледају ружно или не. Свиђају ми се девојке које себе не сматрају „идеалном девојком“, али себе сматрају неким ко ће вам дати идеје о девојци за коју вреди идеализовати — показујући своју верзију лепоте, доброте, вере, саосећања и храбрости док ухватити у коштац са својим путем ка успеху. Свиђају ми се девојке које можеш да изведеш на једноставне састанке чак и ако су у питању ланци брзе хране или улична храна, а и даље ће буљити у тебе као да цене твој труд и постојање и мисле да су срећне што нађу некога попут тебе. Волим девојке које воле себе, некога ко проналази лепоту у својим манама и још увек мисли да су невероватне због својих мана, што је део њих и чини их јединственим.

Јер, драга, нема ничег вреднијег и лепшег од тога да девојка буде сама себи без извињења и да јој одговара њена аутентичност.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---