(znanstveno dokazano!)

Zamislite ovo, imate 70 ili više godina i osćaćate se boljue nego ikad, puni energije, ostrog uma i jakog čela. Sada zamislite suprotan scenario, boreči se ss iscrpljenošću, slabošću i zdravstvenim problemima koji vas sputavaju. Što ćini razliku? Naučnici su otkrili 7 klasičnih znakova, koji mogu predvideti koliko ćete dugo i kvalitetno živeti nakon 70.

Možda, mislite da su godine glavni faktor, ali stvarnost je mnogo složenija. Neki od ovih znakova su očiti, dok će vas sedmi na popisu verovatno iznenaditi. Zato ostanite do kraja i saznajte kako jednostavne stvari u vašem svakodnevnom životu mogu biti znak dugovećnosti.

1. Brzina hodanja.

Jeste li primetili, da neki ljudi i u 70-a i 80-a hodaju brzo i odlučno, dok se drugi kreću sporo i nesigurno? Istraživanja pokazuju, da brzina hodanja može bit jedan od najtačnijih pokazatelja dugovećnosti. Studja provedena na više od 34.000 starih osoba, otkrila je, da ljudi koji hodaju brže imaju manji rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i demencije. Ali zašto jeto tako? Brzo hodanje nije je samo znak jakih mišića.

Ono pokazuje dobro zdravlje srca, pluća i živčanog sistema. Kada hodate brže, vaše telo efikasno koristi kiseonik, što smanjuje rizik od metaboličkih bolesti poput djabetesa i pomaže održavanju zdravlja mozga. Još jedan zanimljiv podatak, studlje su otkrile, da je optimalna brzina hodanja za dugovečnost oko jedan zarez 2 metra u sekundi.

Ako vam je hod spor i težak, to može biti znak smanjenja mišićne mase i gubitka izdržljlivosti. No, dobra vest je da se to može poboljšati. Svakodnevne šetnje, hodanje po stepenicama i lagana telo-vežba, mogu značanjno povećati vašu brzinu hodanja i poboljšati zdravlje.

Dakle, ako želite živeti duže i zdravlije, obujte udobne cipele i potrudite se održavati dobar tempo, dok hodate. Vaše telo i mozak će vam biti zahvalni.

2. Snaga stiska.

Kad nekome pružite ruku, koliko snažanje vaš stisak? Možda niste razmićljali o tome, ali naučnici tvrde, da snaga vašeg stiska može predvideti koliko ćete dugo živeti. Istraživanja pokazuju da slab stisak ruke može ukazivati na slabiju mišićnu masu, lošiju cirkulaciju i povećan rizik ot srčanih bolesti, moždanog udara i prerane smrti.

Studija objavljena u časopisu The Lancet otkrila je, da je snaga stiska bolji pokazatelj dugovećnosti od krvnog proitiska. Ljudi s ćvrščim stiskom obično imaju jače mišiće, bolje zdravlje srca i veći stepen nezavisnosti u starijoj dobi. Ali što ako primetite, da vaš stisak slabi? To može biti znak da s godinama gubite mišićnu masu, što je poznato kao sarkopenija, stanje koje povećava rizik ot pada, ozleda i hronićnih bolesti.

Dobra vest je da se to može sprećiti. Jdenostavni načini za jačanje stiska ukljkućuju vežbe poput stiskanja loptice za jačanje ruku, korišćnja tegova, povremenog penjanja uza stepenice ili čak nošenja vrćica iz dučana bez korišćnja kolica. Redova fizička aktivnost ne samo da poboljšava snagu stiska, veći i usporava proces starenja celog tela.

Dakle, ako želite ostati snažni i nezavisni u starijem godinama, radite na snazi svojih ruku, može vam doslovno produžiti život.

3. Treći znak, ravno teža.

Možete li stajati na jednoй nozi 10 sekundi, pokušanjte sada.

Stanite na jednu nogu, zatvorite oči i pokušanjte zadržati ravnotežu barem 10 sekundi. Možete li to učiniti? Možda zvuči kao jednostavan test, ali naučnici tvrde da vaša sposobnost održavanja ravnoteže može biti moćan pokazatelj dugovečnosti i opšteg zdravlja. Studija objavljena u British Journal of Sports Medicine pokazala je da ljudi stariji od 50 godina, koji ne mogu stajati na jednoj nozi 10 sekundi, imaju dvostruko veći rizik ot prerane smrti u sledećih 10 godina.

Toje zato što je ravnoteža usko povezana s funkcijom mozga, koordinacijom mišića i zdravljem živčanog sistema. Dobra ravnoteža takođe smanjuje rizik od padova, koji su jedan od glavnih uzroka ozbiljnih ozleda i hospitalizacija, kod starijih osoba. Naprimer, prelom kuka može znaćajno smanjiti kvalitet života i povećati rizik ot komplikacija.

Ako primetite da vam je ravnoteža loša, dobra vest je da se može poboljšati. Vežbe poput pilatesa, taj-či i jednostavnog stajanja na jednoj nozi, dok perete zube, mogu znaćajno ojačati vaše mišiće i poboljšati stabilnost. Takođe, hodanje po neravnom terenu, poput peska ili trave, može dodatno aktivirati mišiće odgovorne za ravnotežu.

Dakle, ako želite povećati svoje šanse za dug i zdrav život, počnite raditi na svojoj ravnoteži već danas. Vaše telo će vam biti zahvalno.
Četvrti znak, kvaliteta sna.

Koliko sati spavate svake noči? Ako redovno spavate manje od šest sati, mogli bi ste nesvesno skratiti svoj životni vek. Nauka jasno pokazuje, da ljudi, koji spavaju između 7-8 sati noču, imaju bolje zdravlje srca, jači immunološki sistem i manji rizik ot hronićnih bolesti poput diabetesa, visokog krvno pritiska i alchajmerove bolesti. Istraživanje sprovedeno na Harvard Medikl Skul pokazalo je, da loš san može povećati rizik od demencije, jer mozak tokom sna čisti, štetne toksine, koji se nakupljaju tokom dana.

Bez kvalitetnog sna ove se stvari talože, što povećava verovatnost kognitivnogo pada i problema s pamčenjem. No nje samo količina sna važna, kvalitet sna igra ključnu ulogu. Česti prekidi sna, hrkanje ili teško uspavljivanje, mogu biti znakovi problema poput apneje u snu, što dugoroćno povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.

Kako poboljšati san? Pervo, stvorite rutinu. Idite na spavanje i budite se u isto vreme svaki dan. Drugo, izbegavajte ekrane najmanje sat vremena pre spavanje, jer plavo svetlo smeta proizvodnju melatonina, hormona sna.

Trće, osigurajte tamnu i tihu spavaću sobu, i izbegavajte kofein i teške obroke kasno naveče. Dobar san nije luksuz, već nužnost za dug i zdrav život. Ako želite živeti duže i osećati se bolje, neka kvalitetan san postane vaš prioritet.

Peti znak, apetit i ishrana. Jeste li primetili da neki stariji ljudi gube apetit i jedu sve manje? I ako se to često smatra normalnim delom starenja, smanjen apetit može biti rani znak gubitka mišične mase, slabljeg immunološkog sistema i povećanog rizika od bolesti. Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju dobar apetit i unose dovoljno hranjivih stvari, imaju jaće telo, veču otpornost na infekcije i duži životni vek.

Ishrana bogata protenjima, zdravim mastima i vitaminima, kljućna je za očuvanje zdravlja nakon 70 godine. Naprimer, proteini su kljućni za očuvanje mišiča i kostiju, dok mega-3 masne kiseline iz ribe i orašastih plodova pomažu u zaštiti srca i mozga. Takođe, konzumacija hrane bogate antioksidansima, poput bobičastog voća, zelenog lisnatog povrča i orašastih plodova, pomaže u borbi protiv upalnih procesa koji ubrzavaju starenje.

S druge strane, ishrana bogata prerađenom hranom, šećerom i trans mastima, povezana je s povećanim rizikom. Naučna istraživanja su pokazala, da ljudi koji slede mediteransku ishranu, bogatu povrčem, zdravim maslinovim uljem, ribom i mahunarkama, imaju manji rizik ot srčanih bolesti, moždanog udara i mentalnog pada u starijoj dobi. Ako primetite smanjeni petit, pokušajte da unosite manje, male nutritivno bogate obroke, smutlje i s proteinima, orašasti plodovi, jogurt i celovite žitarice mogu biti odličan izbor.

Takođe, redovno uživanje u obrocima s porodicom i prijateljima može poboljšati odnos prema hrani i podstaknuti zdravije prehrambene navike. Dobra ishrana nije samo kljuć dugovećnosti, već i kvalitetnogo života, stoga birajte pametno i negujte svoje telo hranom, koja mu zaista koristi.

Šesti znak. Upravljanje stresom.

Svi znamo da je stres deo života, ali jeste li znali da način, na koji reagujete na stres, može doslovno uticati na to, koliko ćete dugo živeti? Hronični stres povećava nivo kortizola, hormona, koji, ako je dugotrajno povišen, može oslabiti immunološki sistem, povisiti krvni pritisak i ubrzati starenje stanica.

Studije su pokazale da osobe koje su često izložene stresu imaju veći rizik ot srčanih bolesti, moždanog udara i depresije. No, zanimljlivo je da nije sam stres, taj koji nas oštečuje, već način, na koji se nosimo s njim. Ljudi koji imaju razvijene tehnike upravljanja stresom, poput meditacije, fizičke aktivnosti ili provođanja vremena u prirodi, pokazuju manju stopu hroničnih bolesti i duži životni vek.

Jedno istraživanje sa fakulteta Harvard, otkrilo je da ljudi s optimističkim pogledom na život, žive čak 15% duže od onih koji su skloni i pesimizmu. Takođe tehnike dubokog disanja i maindfulnesa mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa u telu i poboljšanju mentalnog zdravlja. Kako smanjiti stres? Jedan od najboljih naćina je redovna fizička aktivnost.

Čak i lagana šetnja od 30 minuta dnevno značanjno smanjuje nivo kortizola. Takođe druženje s porodicom i prijateljima slušanje muzike, bavljenje hobijma i prakovanje zahvalnosti mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Važno je zapamtiti, stres je neizbežan, ali naćin koji se s njim nosite, može odlučiti koliko ćete dugo i kvalitetno živeti.

Naučite upravlяti stresom i vaš um i telo će vam biti zahvalni.

Sedmi znak. Društvene veze.

Jeste li znali da su društvene veze jednako važne za dugovečnost kako i ishrana i fizičke vežbe. Ljudi koji održavaju bliske odnose s porodicom, prijateljima i zajednicom, imaju veće šanse za dug i zdraviji život. Nasuprot tome, usamljenost je povezana s povećanim rizikom od depresije, demencije i srčanih bolesti.

Istraživanje sprovedeno na Harvardu, jedno od najdužih istraživanja o ljudskom zdravlju koje traje već više od 80 godina, otkrilo je da ljudi s jakim društvenim vezama žive, duže i sređenije. Zanimljivo je da kvalitet tih odnosa, igra veću ulogu od broja prijatelja. Nije važno imati puno poznanika, već imati barem nekoliko osoba s kojima možete podeliti svoje m
isli, emocije i životna iskustva.

Društvena aktivnost takođe ima mućan učinak na mozak. Redovno druženje smanjuje rizik od kognitivnog pada i demencije, jer društvene interakcije podstiču mozak na aktivnost, održavajući ga mladim i oštrim. Čak i jednostavni razgovori ili zajedničke aktivnosti poput igranja društvenih igara, volontiranja ili učestvovanja u hobijima mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje.

Ako osećate da su se vaše društvene veze smanjile s godinama, pokušajte ih ponovno izgraditi. Možete se pridružiti lokalnim grupama, učestvovati u aktivnostima u zajednici, zapoćeti novi hobi ili jednostavno nazvati starog prijatelja. Čak i male promene mogu doneti veliku razliku u vašem životu.

Zapamtite, ljudi su društvena bića, a povezanost s drugima ne samo emocionalna podrška, već i ključ dugovečnosti. Održavajte odnose, negujte prijateljstva i vaše telo i um će vam biti zahvalni. Sada kada znajte ovih 7 znakova dugovečnosti, šta mislite, gde se vi uklapate?

Možda ste brzi hodać, imate snažan stisak ruke ili se ponosite zdravim društvenim životom. Dobra vest je da sve ove stvari možete poboljšati. Bez obzira na vašu dob, male promene u vašem načinu života mogu znaćajno uticati na vašu dugovečnost i kvalitet života.

Početak

---

   I Z L A Z   

@ Lazar

---