„Осећам се као да моје срце има две леве ноге, саплићу се изнова и изнова са умом у вучи,

ово расплетено срце тражи уточиште;

али изгледа да не могу да нађем ниједно место за скривање.

моје ћутање ме је узнемирило,

од када је формулисање мојих потреба икада било овако тешко?

први пут када смо се срели, никад не бих претпоставио да ћеш ти бити тај који ће узнемирити моје биће.

не кајем се, не кајем се сто сам изговорио оно сто је изговорено.

једино жалим што сам осетио потребу да не изразим неизвесност коју изгледа носим са собом.

али како да изразим оно што не могу у потпуности да разумем? моје срце осећа једну ствар, али изгледа да мој ум не може у потпуности да схвати.

како да задовољим ову необјашњиву потребу?

моји дани су све краћи, али моја невоља је све већа - то је једина ствар која је, чини се, нашла добро место за скривање, склонила се негде у мени."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---