Окситоцин, који се често назива "хормон љубави", ослобађа се током физичког додира, везивања и оргазма.
Заљубљеност може смањити физички бол: Студије показују смањење толеранције на бол за 40%.
Региони мозга повезани са наградом, задовољством и мотивацијом су најактивнији када смо заљубљени.
Парови који се гледају у очи 3 минута могу повећати осећај интимности.
Љубав може изазвати зависност: Истраживања показују да везаност може активирати систем награђивања мозга попут дроге.
Стилови везаности (сигурни, анксиозни, избегавајући или неорганизовани) се формирају у детињству.
Ослобађање допамина током нове љубави може трајати 2-3 године, а затим се нивои смањују.
Неурони огледала нам помажу да саосећамо и повезујемо се са другима.
Откуцаји срца дугорочних парова се синхронизују када су једно другом близу.
Према психологу Роберту Стернбергу, љубав постоји у осам врста: романтична, породична, платонска, несебична, алтруистичка, пожудна, лажљива и савршена.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---