Поверење и љубав су две нити које су тако чврсто исплетене да покушати да их раздвојите значи разоткрити саму суштину онога што везу чини трајном. Када неко каже да воли без поверења, он се држи илузије љубави, а не њене суштине. Љубав без поверења је крхка, треперење које се може угасити на најмањи налет сумње. Али када је љубав усидрена у поверењу, она се претвара у нешто много веће — непоколебљиву везу коју ниједна олуја, даљина или искушење не могу прекинути.

Замислите да градите дом—сваку циглу, сваки ексер, сваку греду пажљиво постављену са намером. Поверење је структура; формира темељ, стубове и кров. Без тога, остаје вам сан о дому, али без склоништа. Колико год љубав топлином фарбала зидове, она ће се распасти без оквира поверења. Љубав би могла запалити искру, али поверење одржава пламен, потпирујући га кроз неизбежне олује живота.

Без поверења, љубав је као да кренете на пут у колима са празним резервоаром. Можда ћете почети са узбуђењем, али ускоро ћете се наћи насукани, неспособни да кренете напред. Не можете расти заједно и изградити било шта трајно јер недостаје гориво које покреће љубав — поверење. А без ње љубав постаје устајала, заробљена у блату сумње, увек чекајући следећу грешку, следећу издају, стварну или измишљену.

Волети некога без поверења у њега значи живети у стању сталног страха, преиспитивања сваке речи, сваке акције. То ствара отрован циклус у којем љубав постаје терет, а не благослов. Изједа ти душу, а временом ће уништити све што дотакне. Попут скока из авиона без падобрана, волети некога коме не можете веровати је застрашујући пад који не нуди сигурност, нема мира, само неизбежност пада на земљу.

Поверење је рањивост. То вам спушта гард и нуди ваше срце са надом да неће бити разбијено. Ту цвета права љубав — у том рањивом простору где обоје знају да могу пасти једно другом у загрљај без оклевања. Поверење каже: "Верујем у вас; верујем у нас." Без тога, играте опасну игру емоционалног рулета, вртите точак и надајући се да неће доћи до сломљеног срца.

Поверење је коначна валута у свету који се често покреће самоодржањем. То је непроцењиво јер је ретко, тешко се гради и лако уништава. Ако не можете да верујете да ће ваш партнер бити ту када се свет распадне, ако не можете да верујете да ће заштитити ваше срце, шта вреди љубав? Љубав постаје крхка, непрестано се брани од сумње и несигурности.

Права љубав захтева поверење — без њега не може да преживи. То није једносмерна улица; то је размена, заједничка обавеза која каже: "Ја сам овде, верујем вама и верујем нама." Без тог темеља, љубав је мало више од празног обећања. Али са поверењем, љубав је непобедива. Заједно се суочавате са светом, не плашећи се онога што може доћи, јер знате да сте једни другима леђа без обзира на све.

А у овом хаотичном, непредвидивом свету, та врста непобедивости је највећа моћ.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---