Није желела велику вилу, желела је малу брвнару усред ничега, где би могли да остаре заједно. Место где су дрвећа била њихови суседи, птице су их певале будне свако јутро, а звезде су сијале на небу изнад њих док су спавали сваке ноћи.
Није желела уређену башту, желела је место где цвеће расте дивље и слободно, подсећајући је на њену сопствену природу. Место где би могла да хода боса по Земљи, спријатељила се са животињама и седела око ватре и делила приче.
Није желела живот пун журбе и тежње, желела је живот у коме би могла да ужива у задовољству једноставног постојања. Живот у коме је имала времена да стане и помирише цвеће, да се диви лепоти заласка сунца и да слуша како јој срце говори.
Није желела велике ствари, желела је мале тренутке. Тренуци који су дирнули њену душу, тренуци од којих је срце запевало, тренуци у којима је љубав била све што је знала.

Početak

---

   I Z L A Z   

@ Lazar

---