Upitah ga što ne sačeka da žena završi kolače, pa onda da jede, a ne ujutro, Možda ga dotle prođe volja? Kaže on da često u Maksiju nema sve što joj je potrebno pa mora da obiđe nekoliko radnji. A noću baš i nema dragstora na svakom ćošku.
Hvali ženu na požrtvovanosti i što sve radi s osmehom.
Sretan čovek, ima ženu koja mu sve želje ispunjava u sred noći. On obožava slatko. To uvek i dobije.
I zove on mene na njegovu Slavu. I došao ja s prijateljicom, jer ženu nemam - kao on. Srećan brak. Doneli mi malo poklona za kuću, malo za decu i tako..
Pozdravili se i deca poželela da pogledaju poklone..A domaćini se izgubili sa drugim gostima. Ja ustanem i otvorim poklone i podelim deci i zgužvani papir spremih da ubacim u kantu za smeće. I kako se sagoh, tako mi ispadne mobilni iz gornjeg džepa.
Brljajući po kanti prepunoj papira, nađoh vrlo interesantan sadržaj u kanti.
Naime, našao sam zgužvani papir za uvijanje slatkiša poslastičarnice "Kod Rade".
Nešto mi prolete kroz glavu. Kad se pojavi domaćin s kafom i rakijicom i kolačima.
Pohvalih i žito i kolače.
A domaćin sav sretan kaže da mu je žena celu noć pravila kolače sa prijateljicom.
Nisam više ništa hvalio iako su kolači bili lepi, Bojao sam se da zucnem nešto što ne treba.
Svaka čast i domaćici.
Treba se samo setiti i imati petlju.
Aj sretna Slava domaćine,
Ovaj prilog je kao što vidite postavljen za prijatelje, ali ne za sve. Neke sam "srećnike" trenutno isključio da ne mogu da ga vide. A vama sam ostavio da vidite kako se na jednostavan način prave kolači.
😉

   I Z L A Z   

@ Lazar

---