Takođe, reč koja ima značenje:
[1] viša sila koja upravlja i utiče na budućnost čoveka, ljudi ili stvari.
[2] ono što je suđeno [1]
[3] buduće vreme [1]
Pitanje Sudbine je, po samoj prirodi stvari, usko, ili bolje reći neraskidivo vezano za pitanje Smisla – smisla sveopšteg postojanja, kako našeg ličnog tako i celokupne kosmičke egzistencije.
Zbog čega je to tako?
Pa, pre svega zato što ukoliko naše postojanje, ili Postojanje uopšte (celokupne prirode odnosno, u krajnjem, celokupne kosmičke manifestacije), nema nikakve predodređene, konačno-pretpostavljene, ishodišne tačke – nikakve realne Odrednice, odnosno, samim tim, nikakve svrsishodnosti (barem poput one koju ima, recimo, semenka žira u svojoj odiseji ka punoj emanaciji svojih imanentnih potencijala oličenih u „konačno razmotanoj“ manifestaciji jednoga hrasta) – onda, jasno je, zaista nema ni govora o nečemu što bismo imali pravo nazivati „sudbinom“, pa čak ni u naznakama.
To je definitivno tako.
Sudbina nije naučno verifikovana kategorija. Samim tim nije zvanično ni društveno prihvaćena kategorija. Sudbina nije kategorija koja ima obavezujući uticaj i praksu, pa zbog njenog nepoštovanja nećete krivično niti materijalno odgovarati. Ali onaj koji vam nameće to uverenje i verovanje može biti krivično gonjen, ukoliko se dokaže da vas zavodi ili da vas je doveo u neoprimerenu situaciju ili vam je doprineo šteti.
Stoga nemate nikakvu obavezu da se odazivate takvim pretnjama, niti da prihvatate ikakvu obavezu u tom smislu.
Sudbina samim tim je nepostojeća kao kategorija, pa i nije pozitivnim zakonima definisana.
Ne postoji obaveza, niti ijedan razuman razlog da je na nečiji nagovor ili tvrdnje prihvatite.
Dakle, sudbina je jedno veliko ništa koje nam je u nekom momentu ovog Postojanja nametnuto kao vrsta usuda, predodređenja, s ciljem nametanja moći nepoznatih entiteta radi zastrašivanja. Ali nam nije nikada objašnjeno zašto je to tako i ko stoji iza takve tvrdnje?
Naravno uvek ćete u pozadini svake ovakne nedefinisane kovanice (ona nije kategorija) naći crkvu i ezoteriju.
Zato sudbina ne može biti nikakvo realno predodređenje ili nešto što će se dogoditi, jer to ne može niti nauka, to jest, njome nije unapred određena nikakva "sudbina", niti putokaz koji vam može pomoći u donošenju odluka i kretanju kroz životne izazove. Niti uputstvo da prihvatite svoje jedinstvene telente i kvalitete, niti vas upućuje ka samoaktuelizaciji ili da stvarate život koji je u skladu s vašim autentičnim ja; da živite život sa svrhom i ispunjenjem, i pozitivno da doprinesete svetu oko sebe.
Ne, to kada vas neko opominje - on upravo vas navodi da sve "to" ne činite - "jer ćete biti kažnjeni".
Hm.
Zato kada vam bilo ko i bilo šta "prognozira", nemate nikakvu moralnu obavezu da mu verujete, ali Vi preuzimate odgovornost na sebe za sve takve (svoje) činidbe i posledice.
Ne bih da kvalifikujem sve one koji manipulišu strahovima pojedinaca i narodom, koji dele takve zastrašujuće "savete" i dele opomene. Niti odvraćam zavedene od takvih seansi. To je njihov izbor.
Jer,
Svako od nas ima u svakom trenutku na raspolaganju sebe i svoj razum koji ima moć samoodređenja samoodlučivanjem. Svako od nas ima prirodnu mogućnost vere u sebe i moć svojih sposobnosti da reši svaku situaciju, ali i slabost, da se u strahovima i životnoj neizvesnosti prepušta verovanju i prepušta neidentitetima.
P.S.
Kosmolozi su dugo špekulisali da je samo oko 20 posto materije svemira sastavljeno od onoga što nazivaju 'barionskom' materijom, koja obuhvata poznate entitete zvezda, galaksija, atoma i života kakav poznajemo. Preostalih 80 posto ostalo je enigma, za koju se veruje da se sastoji od tamne materije, supstance čija neuhvatljiva priroda i dalje izmiče naučnom razumevanju i može se sastojati od neotkrivenih subatomskih čestica.
Sada je tim međunarodnih naučnika, uključujući istraživače sa Univerziteta Čiba, otkrio dugo očekivani odgovor na jedno od najzbunjujućih pitanja kosmologije: Koliko materije zaista postoji u ogromnom prostranstvu svemira? Njihovi nalazi, objavljeni u "The Astrophysical Journal", otkrivaju da materija čini značajnih 31 posto ukupne materije i energije svemira, bacajući svetlo na tajanstvenu kosmičku ravnotežu.
Ovo monumentalno dostignuće u oblasti kosmologije približava nas otkrivanju misterija svemira. Sa snažnim odgovorom na pitanje koliko materije prožima kosmos, naučnici su napravili značajan korak ka razumevanju osnovnih građevnih blokova našeg univerzuma, dok su istovremeno otkrivali nove puteve za kosmološka istraživanja.
P.S.S.
Nauka nam je ostala "dužna" za jedan veliki odgovor: "šta je to život"?
Kako jedna („obična“) biljka može znati, i zna, šta pretstavlja najveću kvalitativnu vrednost u okviru njene sopstvene kreacije? Koga ona sluša? Ili da li je dvodi neki "program"? Odnosno, kako ona, u skladu sa tim znanjem, uopšte uspeva da se nepogrešivo realizuje od zametanja, pa rast i razvitak njenog dragocenog semena, odnosno sopstvenog rasplodnog materijala? Da, ustvari i niz pitanja, odakle smenu biljke znanje šta treba da radi? I kako ona pri kraju svog ciklusa postojanja "zna" da proizvede "njen" sopstveni genetski materijal, kao siguran zalog opstanka sopstvene vrste - zaokružujući ciklus svog sopstvenog postojanja – da realizuje svoju krajnju Svrhu, odnosno, ne znam da li smem da kežem: - da ispuni svoju Sudbinu!?
🐉

Kraj

---

   I Z L A Z   

@ Lazar

---