Био је... кретен.

И усамљеник.

Није имао жену, није имао девојке, десетине непријатеља и непостојећи друштвени живот.

Имао је само ЈЕДНОГ пријатеља за цео живот.

На колеџу је упознао момка по имену Џон Викинс.

Њихово пријатељство почело је када су налетели једно на друго док су шетали. Испоставило се да су обојици дојадили цимери, па су одлучили да се уселе заједно.

Током година, заједно су учили, и упркос Ајзаковим необичностима, Викинс га је толерисао. Постао је брижна фигура, увек се старајући да Њутн једе и спава како треба.

Њихове расправе су се углавном вртеле око академског света – што је заједнички интерес. А повремено се Викинс затекао како помаже Њутну у његовим лудим експериментима.

Али то није потрајало.

Спекулише се да су Њутн и Викинс имали велики сукоб и то није неоснована сумња.

Њутн је био хладан, безосећајан, груб и генерално није имао много времена за људе осим ако му нису били потребни.

Након што је Викинс отишао, више никада није говорио о Њутну. Мало је чудно јер би већина људи хтела да каже да је познавала познатог/утицајног момка.

Али ништа... Он свом сину није ни поменуо да познаје Њутна.

Након његовог одласка, Њутн је схватио колико је Викинс несебично урадио за своју лабораторију.

Међутим, све што је урадио било је проналажење новог помоћника.

И ту је био крај пријатељства.

Једини који је икада имао.

Неки људи нису створени за пријатеље.

Они не могу да поднесу друге људе и други људи не могу да поднесу њих.

Само треба да се затворе у своје собе и да буду корисни.

Њутн није баш имао лак или забаван живот. Било је пуно тешкоћа, трагедија, губитака и мало радости.

Али постао је познат.

И док траје вечна дебата између уживања у животу у садашњем тренутку и рада на трајном утицају на Земљу, морамо размишљати својом главом.

Какав живот желимо?

Не требају ти пријатељи.

Они нису неопходни као ваздух или вода. Али они имају предности и мане, као и већина ствари.

Изаберите живот који желите да водите.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---