Autor: Marija Atanasković (24sedam.rs)

Aleksandar ima 42 godine, a od toga 15 godina iskustva u patološkoj kocki

Zavisnost od kockanja je mnogo veći problem u Srbiji nego što većina misli.

Danas se u klinikama i udruženjima za odvikavanje od bolesti zavisnosti, nalaze većinom kockari, dok oni koji imaju problem sa narkoticima predstavljaju manjinu.

Sa druge strane, čini se da ima nikad više kladionica, u svim gradovima niču na svakom koraku, reklamiraju ih najpopularnije ličnosti u regionu i zauzimaju bilborde na ekskluzivnim mestima. Rade 24 časa dnevno i imaju svetleće reklame koje mame čak i one nedovoljno stare da shvate šta se tu dešava.

Ekipa portala 24sedam razgovarala je sa Aleksandrom Radovcem, zavisnikom od kocke koji je rešio da izađe u javnost i otvoreno priča o svom problemu, kako bi možda nekoga spasio.

“Imam 42 godine, od toga 15 godina iskustva u patološkoj kocki. To znači da sam jedan veliki deo života proveo u tome i o tome sad pričam na Tiktoku i pokušavam da dođem do što više ljudi da doprem i da im objasnim da je to nešto u šta ne bi trebalo uopšte da ulaze”, rekao je u emisiji “24sedam sa Marom”.

Aleksandar živi u Novom Sadu, završio je fakultet, našao dobar posao i svojevremeno se činilo da ima sve šanse za srećan i bezbrižan život. Međutim, sa 28 godina odlazi da radi na prekookeanskom brodu i tamo prvi put gleda kockanje, jer mu je bilo zaduženje da opslužuje jedno poker takmičenje koje se tu održavalo.

Kao zaposlenom, bilo mu je zabranjeno da se kocka na brodu, ali se zainteresovao i kada se vratio u Srbiju, prvo je na Fejsbuku igrao jednu poker igricu. A onda je otišao u kladionicu i od tada ima problem.

“Imam predispoziciju za kocku, a to nisam znao. Jednostavno to sam saznao posle puno videa i radova na internetu o tome kakve su hemijske reakcije u mozgu, ko je predisponiran, ko nije, kako se razvija ta bolest... jer to jeste bolest. Uglavnom ja sam kroz dva-tri meseca bio toliko u tome da od tad nisam uspeo da se izvučem. Imao sam neke periode da uspem da ne igram, pa se vratim i svaki put bude sve gore”, kaže voditeljki Mariji Atanasković.

Aleksandar smatra da su čak i te, naizgled bezazlene, onlajn igrice takođe put u propast. Jer posle toliko godina zavisnosti, zaključuje da ne postoji ništa bezazleno u vezi sa klađenjem.

Do sada je na kocki izgubio između 300.000 i 400.000 evra. Započinao je bezbroj poslova koji su čak i bili uspešni, jer je veoma kreativan, ali bi svakako svu zaradu trošio u kladionici. Kaže da je u najgoroj fazi zavisnosti onaj ko u kladionicu ide sam, a tamo sve više viđa žene.

Uspevao je nekoliko puta da “bude čist” i više od godinu dana, ali je problem što ukoliko mu se desi neki stres, problem, to bude okidač da se vrati kocki, jer ona predstavlja beg od stvarnosti.

“Recimo, kada sam raskinuo sa devojkom 2013. ostao sam bez posla, nisam razgovarao sa roditeljima, bio sam dužan pare. Znači ja sam bio jedan beznadežan slučaj. Došao sam ovde u grad pošto su najavili da će biti -20, a živeo sam u selu u nekoj kući bez grejanja. I sad ja moram da bežim, da nađem neko sklonište. Odem na pijacu kupim čokolade, počnem da prodajem čokolade po kafićima, -20 nema nigde nikog u gradu, samo konobari sede po kafićima praznim, niko ne izlazi. Ja prodajem čokolade, ulazim sa kutijom a oni me pitaju šta radiš ti. Prodajem čokolade. Pa je l’ ti nije hladno? Pa, nije mi hladno, šetam. Onda su oni tako počeli da kupuju čokolade. U suštini meni te čokolade su opet bile neki vid utehe, da sam sa ljudima, da sam u drugom ambijentu da nisam zarobljen tim mislima. Nemaš nikakvu nadu, nikakva očekivanja, sve ti je propalo. Međutim onda izloženost tome da svaki dan prođeš pored 25 kockarnica koje su tada počele da niču na svakom koraku... to je ono što ljudi ne opravdavaju kockare misle da ti glumiš mangupa. Svaka stvar koja utiče na tebe tako ti automatski ideš tamo, ne možeš da se odupreš.”, ispričao je on.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---