Bila jednom dva brata koja su živela na susednim farmama i koja su se posvađala. Bila je to prva ozbiljna svađa tokom četrdeset godina, koliko su živeli jedan pored drugog deleći alat, pomažući se i dajući jedan drugom.
A onda je taj sklad narušen. Sve je počelo od malog nesporazuma koji je vodio do velike svađe i grubih reči nakon kojih su usledili mnogi dani provedeni u tišini.
Jednog jutra, neko je pokucao na Jovanova vrata. Otvorio ih je i video čoveka sa stolarskim alatom. „Tražim posao,” rekao je. „Možda bi se ovde na tvojoj farmi mogao naći neki poslić za mene?”
„Da,” reče stariji brat. „Znam šta bi mogao učiniti za mene. Vidiš onu kuću s druge strane potoka? Tu živi moj komšija, zapravo, mlađi brat. Prošle sedmice je između nas bila livada, ali je on nešto kopao od reke dovde i sad je između nas potok. To je učinio da bi mi napakostio, ali vratit ću mu ja… Vidiš ona debla pored štale? Hoću da mi napraviš ogradu od dva metra da više ne vidim ni njega ni njegovu kuću.”
Stolar reče: „Sve mi je jasno. Daj mi eksere i bušilicu i videćeš kako ću to sjajno učiniti.”
Stariji brat je morao otići do grada, tako da je stolaru dao potrebni materijal i otišao. Stolar je celog dana vredno radio, merio, sekao, pilio…
Kada se u sumrak stariji brat vratio, stolar je završio posao. Stariji brat je bio zaprepašten!
Uopšte nije bilo ograde. On je napravio most koji je spajao dve obale potoka. Bio je to prelep most, a s njegove druge strane mu se približavao njegov mlađi brat širom raširenih ruku.
„Stvarno si sjajan čovek kada si napravio most posle svega što sam ti rekao i učinio.” – reče mlađi brat.
Braća su stajala svaki na svojoj strani mosta pa su polako krenuli jedan drugom u susret, susrevši se na sredini. Vidjeli su da stolar podiže svoju kutiju s alatom i kreće.
„Hej, čekaj! Ostani par dana kod nas, ima još puno stvari koje bi mogao napraviti.”, reče stariji brat.
„Vrlo rado,” reče stolar „ali moram napraviti još puno mostova.”

   I Z L A Z   

@ Lazar

---