Za vreme Nerona, rimskog imperatora, već dve sedmice po ulicama Rima rulja je nekontrolisano divljala. Privreda najveće svetske imperije se raspadala poput stare krpe. Cena održavanja glomaznog državnog aparata i vojske sa svim vojnim katapultima, balistama i brzim galijama, je ogolela narod do kosti, a povrh toga se moralo trošiti novac i na razne pokorene zemlje koje su zavisile od rimske potpore. Osiromašena vlada nije imala novca ni da prehrani ljude niti da se bori protiv njih.
Usred te krize zapovednik ratne mornarice žurio je prema Senatu na dogovor s tribunima.
-Trgovački brodovi čekaju u Egiptu da se natovare. Brodovi se mogu napuniti sa žitom za gladne u Rimu ili s peskom da ispune arene. Šta da radimo? – uzviknuo je.
-Da li si ti lud? - povikali su tribuni na njega. Situacija ovde je van kontrole. Cezar je poludeo, vojska je na rubu bunta a ljudi po ulicama umiru od gladi. Za ime Boga, šalji pesak!
Ubrzo se po celom gradu proneo glas da će se organizovati trke kočija u Cirkusu Maximusu. Tri stotine pari gladijatora će se boriti do smrti i hiljadu i dvesta kažnjenika će biti bačeno lavovima. Prikazaće se i slonovi, nosorozi, tigrovi i leopardi. A za kraj, kao prava poslastica, prikazaće se silovanje dvadeset mladih devica od strane šakala. Ulaznice za zadnja sedišta su besplatna, s tek malenom cenom za prvih trideset šest redova.
Sve ostalo je ubrzo zaboravljeno. Pune dve sedmice gomila je uživala na velelepnom stadionu gde su se opijali i kladili do besvesti. Još jednom je vlast dobila na vremenu da pronađe drugo rešenje kako izići iz problema.
Jedan od zabavljača je prišao Cezaru:
-Tvoj položaj, o veliki Cezare u carstvu sada zavisi od nas kako ćemo zabaviti rulju. Zar ne?
Mladi car mu odgovori:
-Naravno. Narod koji je pokorio celi svet oružjem, sada je jednostavno pokoren bez oružja, jer ih zanimaju samo dve stvari: hleb i igre.
To su i dobili: HLEBA I IGARA

   I Z L A Z   

@ Lazar

---