Ljudi vole da se druže, pričaju i komentarišu - da se zajedno raduju ili da zajedno tuguju. I to se smatra normalnim i vrlo korisnim - društveno priznata stanja. Pa se, puni umišljenog dostojanstva, kaže da si društveno provereno biće.
Ja nisam iz te priče. Ja sam, po tom kriterijumu, vrlo nedruštven, jer sam svestan te zamke u kojoj čovek gubi sebe. Poštovanjem društvenih normi ponašanja, iz dana u dan vam se usađuju programi algoritma nekog zamišljenog života koji Nekome takvi odgovarate. Time, se nekritički usaglašavate sa istorijski poznatim nametajućim, društvenim agendama porobljavanja masa.
Najviše sam postigao, radeći sam sa sobom, sam na sebi. Meni samom su na um dolaze silne ideje samo kada sam sam, a ne kada je muzika oko mene. Jer kada je muzika oko njega, čovek se razgali i prepušta joj se. A što je najgore, navikava se. A odvika je teška i uglavnom nemoguća jer je bolna. Ali ako ti 1000 godina pričaju bajke, onda je lako u bajci nametati nove bajke i potonuća.
Shvatate?
Znam da ne shvatate.
A da li shvatate koliko ste srećni što ste ovo pročitali? Što postoje ljudi koji prepoznaju zablude koje vam se nameću, jer znaju za tu surovu istinu, i koji bez ikakvog ličnog interesa, već samo u ime svetlije budućnosti, čine sve da bi ih pipanjem po mraku sadašnjice sve to otkrili?
A kako oni znaju?
Mislite li da su i oni možda vođeni nekakvom zabludom i da je njima prezentovano na neki perfidan način nešto što je definitivnio suprotno od svega onoga što vi mislite da je istina? Možda ste u pravu? Ali pri širokim horizontima i isto takvim shvatanjima i razmišljanjia, sasvim je normalno sa svesno prihvatiš da je sve moguće.
Da, i ja mislim da je sve moguće. A mudar nikada neće reći,
"Ovo je istina! "
Znate, ja verujem da je baš tako.
Jer ono što ja mislim je u apsolutnoj suprotnosti što vi mislite.
Ne to nije sukob mojih i vaših shvatanja. Nismo mi na različitim stranama i nismo odvojeni nikakvim crtam aili crvenim linijama.
To je, po menio, samo susret koji egzistira od postojanja.
Prirodni susret suprotnosti koje uvek iznedri novu vrednost.
Susreti koji se iniciraju iz dimenzija nepoznatih našem umu.
A možda čak i nisu iz našeg postojanja...
Razmisljajuci ako je uopšte istina i ovo što mi pojmimo da je život, da je stvarno deo nekog postojanja, istovremeno verujući u susretanja - da su klica svekolikog života?
... Eto, pijem jutros kafu i razmišljam sam sa sobom.
🐉

   I Z L A Z   

@ Lazar

---