Često smo u situaciji da budemo isprovocirani ili da nam kažu nešto ružno il' grubo, što nije istina i nema smisla. Pogotovu uvreda po bilo kom osnovu zna da nas jako uznemiri, pa i da zaboli.
I šta tada?
Uzvratiti?
Ne, nipošto.
Ima jedna stara izreka koja glasi da ako se na ulici svađaš sa nekim, ljudi neće uočiti razliku među vama.
Jedino stvarno rešenje jeste upravo to - razlikovati se od izazivača.
Razlikovati se jeste čin koji traži puno od nas. Ali jeste pravo rešenje kojim se ne spuštamo na nivo izazivača i ispod svog nivoa kulture i inteligencije. Ne gubite time ništa, ali dobijate jer ste uspeli da pobedite svoju nižu prirodu, koju svako od nas poseduje u latentnom stanju. Istovremeno ste prezentirali čin svog savršenstva kao ljudskog bića i samokontrole, a što je vrhunac u ponašanju pojedinca. S druge strane izbečićete nepotrebno uznemiravanje svog vergetativnog sistema, rad srca i disanje. Srce nije blisko sa adrenalinom.
Samo se mirno okrenitre i otiđite od mesta susreta.
Sutra ćete biti zahvalni sebi.
Za mesec dana ćete čestitati sebi jer ako se ponovo vidite sa izazivačem, primetićete promenu na njemu. Čovek poseduje sistem koji proradi upravo kada posle reakcije ispunjene besom napadač ne dobije satiusfakciju, uverenje i zadovoštinu kao opravdanje da je uradio pravu stvar. A očekivalo se vaše uzvraćanje, jer ti životinjski instinkti su nam ostali od nekog pretka predatora. Izazivaču se posle izvesnog vremena aktivira sram.
A posle godinu dana ćete biti ponosni na sebe i rečićete sebi da ste car ili carica. Jer ćete nastaviti sa takvom praksom i shvatićete koliko ste puta sebe spasili nepotrebnog stresa, počevši od najbanalnijih uličnih tema do tema ličnih odnosa. Shvatićete koliko ljudi vas nisu dostojni.
E sad da kažem i nešto što ide pod ruku sa ovom situacijom,
Znate, kada se zahvaljujemo to je čin izricanja poštovanja kako sebi, tako i eventualnog praštanja drugima. Inače, oproštaj nije odgovor ili odraz stanja u umu, jer zahvalnost je jedan od najmoćnijih činova koji dolazi iz naše duše.
Nivoom, energijom zahvalnosti prezentiramo sebe i našu sposobnost ze prevazilađenje situacija i životu. I kao takva, zahvalnost se energetski vezuje sa sličnim najvišim stanjima u našem biću. Stoga je i takva reakcija srama kod izazivača.
Da, rekao sam vam da se okrenete i odete, a zaboravio sam da kažete u sebi ili polu-glasno: Hvala! Nikada ne recite glasno "hvala" jer to može biti protumačemo kao ruganje.
"Hvala" je potvrda vama. Vi se sebi obraćate i bodrite sebe.
Zato uopšte nije bitno kome ste izrekli reč zahvalnosti. Jer ta izreka je Vaš lični čin. Možda ste time sebe najviše obodrili. Ali to je ujedno i Vaš potpis na sveopšte retko ponašanje i još ređi stav u svakodnevnim okolnostima ovog postojanja.
Zahvalnost je prečica do vašeg mira, do blagostanja, do srećnijeg života. Istovremeno, to je najednostavniji način da živite radosnije i ispunjenije jeste da je svakoga dana praktikujete. Svakodnevno fokusiranje, od svega par minuta, na ono šta već imate i šta vas već čini srećnima, doneće vam ogroman benefit. Počnite da mislite kome sve možete da budete zahvalni od vaših prijatelja?
Dobra vest je da se zahvalnost može naučiti i postati vaša najkorisnija svakodnevna navika, naporimer, za dobro jutro!
Možda ćete ipak pomisliti zašto biste praktikovali zahvalnost?
Vidite, energija teče tamo gde je usmerena naša pažnja. Praktikovanjem zahvalnosti u vaš život ćete privlačiti sve više onoga na šta se fokusirate, a to su produkti zahvalnosti - uspeh, sreća, ljubav… sve ono šta vas već čini ispunjenima - bićete ispunjeniji.
Zahvalnost utiče na nivo vašeg raspoloženja i motivacije. I zato vam preporučujem da trenirate zahvalnost svakodnevno, i da nivo zahvalnosti povećavate.
Ako birate najviši nivo, zahvalnost će vam pomoći da održite balans i u periodima kada sve ne ide “po planu”. Zahvalnost je najplemenitija veština kojom možete ovladati - daćete tako malo, a dobiti tako puno.
“Osim što je najvažnija, zahvalnost je i majka svih ostalih veština” – Ciceron
(Hvala i vama što me čitate! 🙂 )

   I Z L A Z   

@ Lazar

---